Utorak, Decembar 24, 2013
Ženidba vrapca Podunavca
Šuškalo se ovih dana. U bračnim krevetima, kad deca utvrde san. Za kafanskim stolovima, samo sa poverljivim prijateljima. Uz slavske trpeze, posle nekoliko čašica.
Je li istina da se oženio?
Pitanje od milion dolara za Srbiju navučenu na reality show. Oni naivni latili su se svojih pametnih telefona i guglovali, ali avaj, ni traga. Oni jos naivniji slali su žene da iz špajiza donesu bajate novine („ma skidaj i sa tegli kad ti kazem“, zapovedao je uporni domacin), ni traga.
Svi su čuli, a malo njih pročitalo. Bljesnu je pre neki dan članak na društvenim mrežama i ubrzo nestao. Nešto slično kao onomad za ćerku visoke funkcionerKE i korišćenje službenog automobila. Ali se zato futoški kupus ukiselio na naslovnim stranama. A neko je i bez posla ostao, čini mi se.
Ako je istina onda je šteta. Koliko smo samo dana mogli potrošiti čitajući o srećnom paru. Čitajući o pripremama, o izboru venčanice, crkve i restorana. Pa tek o kumu. Kako smo se samo mogli odmoriti od pristiglih rata, neplaćenih računa, uručenih plavih koverti uz lako štivo o romantičnom upoznavanju i naklonjenosti univerzuma. A nešto bi se na dan svadbe i zaradilo i to po principu ravnomernog regionalnog razvoja. Autoprevoznici od plaćenih linija iz unutrašnjosti, preduzimljivi Crnogorci u Beogradu od prodaje suvenira, Leskovčani od roštilja. Ali izgleda da je mlada zapovedala a svi ostali bezpogovorno poslušali:
„ ...tiho jaš´te gospodo svatovi, tiho jaš´te, tiho besjedite...“.
Ako je spin opet je šteta. Pa i na spinovima se živi.
Nevidljiva ruka medija je izgleda nabildovana, samo još malo da se poradi na definiciji. To zdravorazumski podrazumeva atrofiranje nevidljive ruke tržišta, u koju se neki ovih dana strastveno zaklinju
